BIBER 01
Uveli su je s lisicama i stavili u kavez sudnice. Zatim su joj odvezali ruke i pustili je, zatvorivši gvozdena vrata, koja su zaparala vazduh, pošto ih tehničko osoblje nije dobro podmazivalo. U sali su se nalazili srodnici i prijatelji optužene, advokat, naravno, ali...
BIBER 01
Sunce je tog letnjeg jutra bilo nepristojno snažno, toliko da se činilo kako će se nevešti grafit „Anti-antifa“ otopiti i nestati sa betonskog stuba Železničke stanice Novi Sad. Tim pre što je napisan sa oklevanjem, vrlo stidljivo, sitnim slovima. Osuđen na propast...
BIBER 01
Redžep Kusić Kuso je zbog svoje naivnosti ponekad ispadao smiješan. Vjerovao je u pravednost, a nje nigdje nije bilo. Nadao se da dobro pobjeđuje zlo, pa nakon pola života zaključio da se uzalud nada. Onako kako voda uglača kamen, Redžepa je izbrusilo iskustvo, ali je...
BIBER 01
Tak, tak, tak, odjekivale su drvene nanule. Brzo, brzo, brže. Tak, tak, po kamenu putu ugore pored njihove kuće. Tak, tak, kucalo je srce jače od drvenih nanula. Eno, ondje, još malo, vidim visoku avliju, drvenu portu. Još jedan korak ili tisuću. Milana nije bila...
BIBER 01
„… i tako, sine moj, treba da budeš veliki čovek“, reče deda Sabri. „Ali ja sam još mali, deda. Imam samo 14 godina“, odgovori mu Špresim. „Ne, Špresime“, ispravi ga odmah deda. „Veličina se ne meri godinama. Veličina je u srcima, a ne u kalendaru. Ja verujem da...
BIBER 01
Razbacala je meso iz škrinje po cijeloj kući. Ljetno doba, brzo je zasmrdjelo. Tko bi ovo jeo? Ako ovo preživim, više meso ne jedem, zavjetovala se. I tako je u šezdeset petoj postala vegetarijanka. Kad je sve počelo, pokupiše se svi i pobjegoše pred vojskom...
BIBER 02
Zbrka je trajala mesecima. Spavali smo u strahu, nepoznati ljudi bili su svuda oko naše kuće… Deda je pratio sve moguće vesti na televiziji, i često bi nakon dnevnika tiho govorio: „Nešto loše se sprema“, ili: „Rat je veliko zlo, ne daj bože da to doživimo.“...
BIBER 02
„Hamzo, otvori! Hamzo, otvori, ja sam susjed Petar! Hamzo, pogodili su biblioteku granatom, izgorjela je Vijećnica…“ „Kad?“ viknuo sam iz kuhinje. „Prije tri dana… Hamzo, kažu da ti je unutra izgorio prijatelj, onaj luckasti…“ „Što?! Nemoguće, biblioteka ne radi,...
BIBER 02
Rozi je opet izgubila posao. „Osoblje u toaletu nikako se ne sme smejati glasno“, rekao je vlasnik bara. Posebno ne u situaciji kada se nacija bori za slavu. Podigao je obrve i navodio razloge zbog kojih neće biti moguće da dobije nikakav novac. „Svi smo mi u...
BIBER 02
Slušam kucanje mojih prstiju po starim vratima što su se ispriječila ispred mene. On živi u onižoj zgradurini s oronulom fasadom i slijepim oknima oko čijih se rubova razlijeva vlaga i plijesan poput šminke. Proteklih godina prošao sam mnogo puta pored ove zgrade, ali...
BIBER 02
Mama mi je rekla da ima velikih i malih riječi. Izgleda da učitelj Aralampije zna samo male jer je cijelo vrijeme vikao da, ne i šuti. Ali, ja sam ipak mislio da je učitelj Aralampije veliki čovjek, jer je imao veliko ime. Pomislio bi da će te progutati...
BIBER 02
„Sjaši s tv-a stoko bezrepa!“ urla otac na bezdušan ravni ekran televizora, s kojeg se krevelje uvijek ista lica što slabo mare za živce mog oca, velikog zelenog guštera koji se razvlači po plišu pozajmljenog dvosjeda i palaca jezikom na virtualne neprijatelje, krklja...
BIBER 02
Nedostaju mi topla ljetna jutra, kad me je umjesto sunčevih zraka, koje su uporno pokušavale prodrijeti kroz moje trepavice, budio milozvučni glas strica Akija, prodoran i zvonak: „Ustajte, idem na tržnicu, na tržnicu idem, da, na tržnicu. Treba li nekom nešto?“...
BIBER 02
Pijući kavu i ujedno užurbano hodajući, Fahima je došla do one trafike, jedine trafike u ovom velegradu gdje su se prodavale novine na njezinom materinskom jeziku. Kupivši novine, prošetala je do najbližeg kafića i ušla. Susrevši se pogledom s pogledom konobara,...
BIBER 02
za moj sram grijeh bicikl lješnjake odgovoran je on nije slušala me smijala se nije vjerovala bombe padaju kao kiša padaju u dnevniku padaju u dubrovniku u vukovaru ne vjerujem da će rat potrajati samo se zezaju glupani kaže rekao sam joj ne pravi se glupa kad nisi...
BIBER 02
(Četiri slike iz jedne priče) Prolog iz detinjstva Nikad u životu nisam video kuče i prase zajedno. Da budem iskren, i nisam neki poznavalac života životinja. Svaki put su me u detinjstvu uznemirivale šale o ukrštanju životinja. Uvredljivi naziv za mazgu mi...
BIBER 02
Deda žvaće kiflice glasno, zub ga boli, i žao mu je što ga ne boli nekako naglas da i mi čujemo tu muku. Savka kaže da su kiflice sjajne, jedino, malo su tvrde, kaže, pa je bole uši. Na to se svi nasmeju, osim Nade, Nada to shvata lično jer ih je ona mesila, ali bolje...
BIBER 02
Lepo kaže pisac knjige Jugoslavija, moja dežela, ko nije bio tamo kad je bio rat, neka ćuti, neka ne sere. Evo, ćutaću. Bila sam beli medved. Ili ću pričati samo ono što znam, čega se sećam. Ujaka su pokupili predveče. Bio je sav zelen. Mama je popizdela na baku što...
BIBER 02
O tome se ćutalo. Pritisli ste me, ali sam odlučio. Neću reći ništa više od ovoga. Sasvim je dovoljno: par reči. Čak bi se i deda bi se složio. Deset godina, koju godinu više-manje, živeo je do nas. U međuvremenu smo, prvo ja, onda i moja sestra, krenuli u...
BIBER 02
Romi su na svojoj koži iskusili nasilje, zato nisu nikada dugom želeli da ga čine. Anonim Kao i svakog dana, prišao je cipelama koje nikada u životu nije obrisao, iako je čistač cipela. U svojoj kutiji za četke čuvao je priče koje su mogle da zaleče rane, ali i...
