BIBER 04
Nazvala sam je Ina. Moja majka se zvala Alma. Ja se zovem Almina. A ona se zove Ina. Kad ovako poređam naša imena, zvuče mi smešno. Kao brzalica. Alma Almina Ina, almaalminaina almalminaina. Nevešt pokušaj da se imenom zakrpi život. Ina nije upoznala...
BIBER 04
Kako se primakne večer ja se uputim ka štrandu. U teškom tamnosivom kaputu, s crnom ešarpom i crvenom kapom, golemim koracima idem do rijeke koja kao da će se svakoga trena preliti. Ako se to dogodi, morat ćemo živjeti u čamcima, što možda i ne bi bilo tako...
BIBER 04
Njegova soba je u delu kuće koji gleda na drugo dvorište. To je najdalji deo kuće i to je dobro. Bude dana i noći kad ga ne čujem. Tad mogu u miru da gledam TV ili da spavam. TV, za svaki slučaj, pojačam. Uveče nekad uzmem pola njegove tablete za spavanje....
BIBER 04
Svakog jutra zaliva đardin iza kuće. Iza namaknutih škura čujem njene korake, teške potpetice kojima uznemirava blistavu svežinu jutra, njene drske pokrete. Svakog jutra ona remeti mir početka novog dana. Znam da zna da sam iza škura, da spavam. Zaliva đardin i...
BIBER 04
Prsluk je izvana crn, sprijeda od hrapave, baršunaste, straga od glatke, sjajne tkanine. Iznutra su na sivkastoj, nekoć valjda bijeloj pozadini okomite pruge, tanke, tamnosive, crne i posve izblijedjele crvene. Ima po dva mala džepa slijeva i zdesna, desetak...
BIBER 04
Držeći se one da nema raja bez rodnoga kraja, i Dado je, kad god je stizao, dolazio u rodni grad. Šetnja poznatim ulicama nikad mu nije mogla dosaditi, gledao je u izloge kao nekadašnje dijete, radoznalo zavirivao u stare i nove lokale, sjedio na klupi i...
BIBER 04
Od jednog pakovanja jaja živela je naša petočlana porodica sedam dana u nedelji. Ranije, kada je reč stečaj postajala kapitalan pojam, a državno vlasništvo prelazilo u privatno, to pakovanje potrošio bih za manje od sat vremena, gađajući zgradu u kojoj sam...
BIBER 04
Toti je udahnuo paru čaja od šumskih plodova i glasno uzdahnuo tako da bi ceo svet mogao da ga čuje. Potopio je do pola čajni kolačić i pedantno počeo da ga sisa pod brkovima, što je trajalo ukupno minut, dvadeset jednu sekundu i deset stotinki. Imao je...
BIBER 04
– Eheeej, Đorđooo! Ili ga je neko pozvao ili mu se učinilo. Možda je neko od njegovih, izbjeglih preko Drine, u ovom trenu izgovorio njegovo ime, a ono mu telepatski odjeknulo u ušima dok se dovijao kako da doskoči toj cvileži...
BIBER 04
Tog dana joj se učinio mnogo star. Kao da mu se obesilo čitavo lice. Vadio je neke papire, pušio, a pepeo je padao na sve strane po stanu, kao sneg. Njen gospodar Bojkov imao je pravo – čovek koji živi s psom liči na svog ljubimca, čak imaju isti miris. Ona je...
BIBER 04
Sad je Šlomo sam i čeka u mraku. U početku ih je bilo deset. Došli su u koloni kroz praznu kanalizacionu cijev. Na kraju puta ispriječio im se plastični poklopac. Grizli su ga na smjenu, sve dok nije popustio i uz prasak odskočio u tamnu utrobu podruma....
BIBER 04
Kad zrnavlje dotakne zemlju, svi se sjate. „Oni čuju hranu, e. Pametna živina. I nikad nisam dala Bora da ih kolje, nego sama, znam gde treba da pritegnem. Ne osete ništa, samo ih pecne. Kol’ko treba.” Živka glođe jabuku ko da je kost, pa pljuje pored česme....
BIBER 04
Čula je korake na terasi, a zatim lupanje ulaznih vrata. U desnoj ruci Meriša je čvrsto stiskala belu šahovsku figuru kraljice izrezbarenu od abonosovine, a u levoj svilenu crvenu maramu koju je izvadila iz kutije za šah zajedno sa figurama koje su trenutak...
BIBER 04
I. Priznajem, nikada nisam voljela njegovu majku. Na početku me ispunjavala jezom, poslije gađenjem. Onako krupna, sa salom koje se zibalo na sve strane, podsjećala me na pljesnivu spužvu otežalu od silne vode. Glas joj je bio kreštav, uvijek za pola oktave...
BIBER 04
Gledam odozgo kako se loptaju mojom otkinutom glavom. Loču, loptaju se, pucaju u nebo. Žao mi ptica više nego mene. Meni ovdje ništa ne manjka, ni ta glava što sam je nosio i što me vodila. Tamo kud idem, mogu i bezglav. Al ne krećem još, čekam da me se dolje...
BIBER 03
kad se probudi. Glasovi što jezde iza baterijskih lampi podrivaju joj san kao što rakete u snu buškaju Alep. Nenajavljeno, ispod zemlje i ciljano, dok je ne dotaknu, kao kriomice. Telo joj s tlom podrhtava, a mermer pod njom šapuće: pada kiša, mala Ajša, pokrij...
BIBER 03
Jurumleri 2019. U domu obitelji Ristovski ujutro je uvijek mirisalo dobro. Iz kuhinje je dopirao miris pite, krafna ili zeljanice. Krivac za to uspravio se ovoga jutra nad svojim djelom. Žućkasto-zlatna boja smiješila se ženi s crvenim obrazima, majci troje...
BIBER 03
Naš zeleni stojadin ostao je njuškom zakopan u snijegu. Orhan je bio nervozan i na moje uporno zvocanje ponavljao jedno te isto: „Pusti me, ženo, pusti, riješiću.“ Izašla sam i zapalila. Oko mene je blistala samo bjelina. Orhan je nešto pokušavao, razgrtao...
BIBER 03
I Prvi poučak pada: Ruke te neće spasiti. Metalno školsko zvono zadrhti i smrska tišinu. Zrak bridi od cike djece koja izlijeću iz škole, njihov vrisak diže se u nebo i spaja s lomom stakala ravno iznad mene. Na veliku se smokvu u susjednom dvorištu...
BIBER 03
„Idi u vražju mater!“ – iznenada odjeknu peronom. Ženski glas. Nije bilo glasno, ali dovoljno da se probije kroz gusti njemački jezik koji je ispunjavao zrak. On se okrenuo u pravcu kletve. Djevojka je s poda podizala dva papira koja su joj ispala iz naručja....
