BIBER 01 | Biber

Cipal

ivana franovic — Sat, 01 Feb 2020 13:23:37 +0000

Sjedio je u kafiću i gledao kako iz kombija iznose kartonske kutije i crne vreće. Slagali su ih pred ulaz u zgradu i vraćali se po još. Vojničke, ulaštene čizme kretale su se brzo i uigrano, izgledalo je kao da na tih nekoliko metara prostora izvode neki gluhi, zlokoban ples. Nije htio podići pogled, nije ni morao. I dalje su mu u glavi lebdjela njihova lica. ** Friško otisnute fotke iz…

Source

Gledati napred znači biti veliki čovek!

ivana franovic — Sat, 01 Feb 2020 11:23:50 +0000

i tako, sine moj, treba da budeš veliki čovek“, reče deda Sabri. „Ali ja sam još mali, deda. Imam samo 14 godina“, odgovori mu Špresim. „Ne, Špresime“, ispravi ga odmah deda. „Veličina se ne meri godinama. Veličina je u srcima, a ne u kalendaru. Ja verujem da ti imaš veliko srce, kao što ga ima i tvoja majka. Rekla mi je da ste sinoć razgovarali o tvom ocu.“ „Da, deda. Ispričala mi je šta…

Source

Nermina, dušo moja

ivana franovic — Sat, 01 Feb 2020 11:40:03 +0000

Tak, tak, tak, odjekivale su drvene nanule. Brzo, brzo, brže. Tak, tak, po kamenu putu ugore pored njihove kuće. Tak, tak, kucalo je srce jače od drvenih nanula. Eno, ondje, još malo, vidim visoku avliju, drvenu portu. Još jedan korak ili tisuću. Milana nije bila sigurna koliko još koraka mora napraviti do porte. Tak-nanule, kuc-srce. Samo da se još malo približim i sve ću joj reći…

Source

Rukavice koje svetle u mraku

ivana franovic — Sat, 01 Feb 2020 15:17:39 +0000

Ušli su zajedno u prazan kupe, a sneg je ostao napolju. Zreo, ozbiljan sneg. Bez svetla u kućama, bez kuća, bez zemlje oko kuća. Samo sneg. Koji ne prestaje i postaje još ozbiljniji. Belo. I voz koji vozi kroz belo. I kroz crno, jer je noć – i napolju i unutra. A njih dvojica spavaju. Sami u kupeu. Mogli bi biti i sami na svetu – tako spavaju. Da su zaista poslednji ljudi u poslednjem vozu…

Source

Varg(e)vi*

ivana franovic — Sat, 01 Feb 2020 15:32:06 +0000

Pred velike raspade, događala su se masovna, mada neorganizovana, samoubistva. Svaka stvar u životu izgubila je smisao! Ljudi su razgovarali sami sa sobom i bili zatvoreni u sebe, sami sa svojim problemima. Samo je mali deo revolucionara i disidenata održavao vitalnost i mogao da posvedoči da je život sačuvao svoj smisao i da se i tako mogao nastaviti, s uverenjem da će se ljudi jednom ponovo…

Source

Ibrahim

ivana franovic — Sat, 01 Feb 2020 14:09:40 +0000

Što sve može predstavljati jedna mala, šarena, staklena kuglica? Ukras? Dar? Kliker? Ta pitanja vrzmaju mi se po glavi, dok kao putnik prolaznik prolazim ulicama Beograda. Gledam dva dječaka u sjeni kržljavog stabla, kako se veselo igraju klikera na prašnjavoj zemlji parka. Očigledno su iz različitih kulturnih sredina, ali za to ih nije briga. Njihovi veseli pogledi i uzbuđeni glasovi bude u…

Source

Dvoje pod jednom kapi kiše!

ivana franovic — Sat, 01 Feb 2020 15:08:29 +0000

U ovoj nemilosrdnoj noći, izgubljen sam u samoći tmine! Prazan dubak, žarki plamen… lud kao kiša u ovoj noći. Udahni, skupi snagu za suočavanje sa stvarnošću, kao što se munja u plamenu odbija o vrhove planine! Dragi razdvojen od svoje drage, granica iscrtana mačem, a s njene druge strane devojka u suzama. U ovoj nemoj noći, izgubljena je i ona, u samoći sudbine! Napuštena…

Source

Semeja i druge ptice

ivana franovic — Sat, 01 Feb 2020 16:05:49 +0000

Voz je milio gotovo nečujno, kao da hoda na prstima. Pored pruge – napuštena kuća, izrešetana i spaljena. Umesto prozora zjape dve velike rupe, kao raširene oči u strahu od umiranja. Na ugljenisanom drvetu načičkane vrane poput crnih trulih plodova rata. Vrane se utapaju u garež, tako da i ne liče na ptice, već na nagorele crepove. Na zvižduk lokomotive jato vrana je poletelo…

Source

Nevidljivi

ivana franovic — Sat, 01 Feb 2020 16:01:39 +0000

Stoga želimo da pozovemo autorke i autore da na nov i kreativan način razmišljaju o pomirenju i da nas inspirišu pričama koje prevazilaze postojeće predrasude i ušančena neprijateljstva, pričama koje pomjeraju granice. I da time možda daju potreban poticaj našim društvima. Tema je pomirenje nakon ratova u postjugoslovenskim kontekstima. „Jesi vidio mail koji sam ti poslala?“ „Čitam ga.

Source

Njihova

ivana franovic — Sat, 01 Feb 2020 15:13:33 +0000

Kad je konačno izašla, nitko nije rekao ništa, samo ju je jedna ruka krišom primila za prste. Brzo ih je iščupala i zavukla u džep. Nekoliko minuta ranije, ona je sa svojih ruku isprala svu nježnost. Odstranila ju je s dlanova i prstiju, trljajući kožu tekućinom za dezinfekciju, detaljno i brzo. Kao da je prljavština ili čak bolest, kao da se njome više nitko ne smije zaraziti. Njezin sin bio je…

Source