Suze isto bole
Prosinac. Zameten utorak. Stajala sam na raskrižju kod gradske tržnice, umotana u veliki pleteni šal, dok sam čekala da stigne kolega. Dok su mi se nosnice ispunjavale mirisom tek pečenih krafna, kruljenje crijeva se uvećavalo. Lupkala sam ukočene noge jednu o drugu da ih ugrijem. Ozeblo tijelo podgrijavalo je moju nestrpljivost. Znala sam da je i u starom Golfu hladno, ali barem ne bih stajala na zaleđenom nogostupu.
Konačno je tamnoplavi automobil stao ispred mene. Sagnula sam se da pogledam poznati lik kolege Fatmira, koji mi je samo mahnuo rukom da uđem unutra…
