Leto koje smo čekali
„Nisam ja ženski Petko“, kaže mi dok odbija da nosi buketić belih rada koje sam nabrala na putu do Konjičkog kluba. Bilo je proleće i sve je mirisalo na novi život prirode. Livada kroz koju se provukla popločana staza osula se žutim i belim cvetovima. Maslačke nisam brala, od tečnosti iz njihovih drški ostajale su mi fleke po rukama.
